NEZABORAVNO ISKUSTVO: SAD 2006 .

„Program za razvoj ženskog liderstva“ , 28. mart – 21. april 2006 god.

Ciljevi programa

U organizaciji Stejt Departmenta SAD, a kao predstavnik Srbije i Crne Gore ispred Udruženja „Mladi pravnici Srbije“, imala sam čast i zadovoljstvo da budem deo međunarodne grupe sastavljene od predstavnica 23 zemlje sa 5 kontinenata, koje su pozvane da u okviru međunarodnog programa za posetioce u periodu od 28. marta – 21. aprila 2006 god., borave u SAD i bliže se upoznaju sa razvojem ženskog liderstva u oblasti pravnih, političkih, ekonomskih, i prirodnih nauka te pravima žena i radom na unapređenju istih.

Međunarodnu grupu su sačinjavale učesnice iz sledećih zemalja:

• Bahreina – Fozija Rabea, specijalista u informatičkom odeljenju Abubaida škole u Muharaku i jedan od osnivača bahreinskog centra za ljudska prava ,

• Bocvane – Tiki Terezija Pule, zamenica sekretara u Ministrastva rada i unutrašnjih poslova Bocvane,

• Egipta – Nibal Dahba, farmaceut i podpredsednica omladinskog odbora Narodne demokratske partije,

• Estonije – Ingrid Kask, direktorka doma za decu bez roditeljskog staranja u Viratsiju ,

• Filipina – Šarifa Makarandas, predsednica ženske lige Mindanaoa i član upravnog odbora muslimanskog ženskog veća Filipina,

• Izraela – Širli Babai, advokat izraelske unije za zaštitu životne sredine,

• Indije – Dr Hasina Hašia, profesorka geografije na univerzitetu Džamija Milija u Nju Deliju i član nacionalnog ženskog foruma,

• Japana – Kiko Kavai, istraživač Hokaido instituta za kapitalne investicije, član udruženja građevinskih inženjera Japana i član društva žena građevinskih inženjera,

• Jemena – Rahma Hugaira, predsednica ženskog Medija foruma Jemena,

• Jordana – Abla Ahmad, portparol gradonačelnika Amana ,

• Kameruna – Prudens Galega, zamenik direktora odeljenja za ljudske resurse u Ministrastvu pravde Kameruna, zamenik generalnog advokata Apelacionog suda i predavač na nacionalnoj školi za upravu i pravosuđe,

• Makedonije – Sevilj Redzepi, asistent na Jugoistočno evropskom univerzitetu u Tetovu i član društva politikologa Ankare,

• Malezije – Siti Marija Mahmud, lekar, član centralnog komiteta i centralnog muslimanskog veća islamske opozicione semalazija partije,

• Meksika – Adriana Martinez Inguanzo, savetnik u podsekretarijatu za zdravlje Meksika,

• Nigerije – Debora Hagai, lekar i šef odeljenja za ginekologiju i obstetriku na Ahmadu Belo univerzitetu u Zariji,

• Paname – Rita Vong, izvršni pomoćnik udruženja korisnika bescarinske zone Kolona i profesorka engleskog jezika na Panama univerzitetu i Santa Marija la Antigva univerzitetu u Kolonu,

• Srbije i Crne Gore – Drinka Vraneš, sudijski pomoćnik I opštinskog suda u Beogradu i član MPS,

• Svazilenda – Ajdabel Mkonta, zamenik direktora Uprave za promociju i ulaganje Svazilenda,

• Šri Lanke – Nimala Ratnajake, zamenica komesara veća opštine Kandi,

• Tanzanije – Ndinini Kimesera, predsednica organizacije za napredak Masaji žena i član Centra za ljudske resurse Kanade,

• Zambije – Felisters Musonda, asistent na programu za borbu protiv trgovine ljudima u Međunarodnoj organizaciji za migracije, i

• Zimbabvea – Lutanga Šaba, direktorka Instituta za žensko liderstvo i upravljanje, član udruženja pravnica Zimbabvea i član društva pravnika Zimbabvea.

Plan puta

Program je predviđao posetu većem broju gradova u nekoliko država SAD-a i različitim institucijama u njma. Imali smo zadovoljstvo da posetimo sledeće gradove:Vašington, DC; Ročester (Nju Jork), Sterling (Ilinois), Sijetl (Vašington) i Orlando (Florida).

U pomenutim gradovima imali smo organizovane sastanke sa predstavnicima Stejt Departmenta, Kongresa, NVO sektora, vladinih agencija, opština, sektorom za razvoj malih preduzeća, kao i predstavnicima centra za regrutaciju američkih marinaca, a posebnu čast i zadovoljstvo je predstavljao obilazak Vrhovnog suda SAD.

Pored oficijelnog dela i obaveznih sastanaka, domaćini su se potrudili i da nam obezbede obilazak kulturno istorijskih znamenitosti i prorodnih lepota svoje zemlje.

Pregled najvažnijih sastanaka

Nakon tri i po nedelje boravka u SAD, 7 „preleta“ od istočne do zapadne obale i od severa do juga, te trodnevnog boravka u „tipičnoj američkoj porodici“, upoznavanja svih američkih različitosti od države do države, teško je bilo izdvojiti najbitnije događaje za „skraćeni pregled“ koji sledi. Nekoliko sastanaka ipak zaslužuje podrobniju analizu.

VAŠINGTON, DC

Poseta Ministarstvu rada – Kancelariji za ženska pitanja

Sastanak sa našom grupom ispred ministarstva su održale Dr Suda Hejlev i Karen Fjuria koje su nas informisale o položaju žena na američkom tržištu rada i izložile osnovne standarde i principe na kojim počiva američko radno pravo, kao što su: sloboda udruživanja, pravo na organizovanje i pregovaranje, zabrana prinudnog rada, zabrana diskriminacije prilikom zapošljavanja, a koja se odnosi na rasnu i religijsku pripadnost, boju kože, etničko poreklo, pol, godine starosti, političku pripadnost i invaliditet, zatim prihvatljive uslove rada koji se odnose na zarade (minimalna zarada iznosi 5,15 $ po satu), minimalan broj časova provedenih na radu (40 h nedeljno), neplaćena odsustva i odmore koji ne dovode u pitanje sigurnost radnog mesta, a ovde je poseban kuriozitet da Zakon o odsustvu usled porodičnih i zdravstvenih razloga, daje mogućnost zaposlenom da koristi neplaćeno odsustvo kako bi brinuo o tek rođenom ili usvojenom detetu, ili detetu koje je primio kao hranilac u svoju porodicu, te u slučaju kada mora da se brine o detetu, bračnom drugu ili roditelju čije je zdravlje ozbiljno narušeno, kao i ukoliko je zdravlje samog zaposlenog takođe ozbiljno narušeno ali samo pod uslovom da je zaposleni radio najmanje 12 meseci i najmanje 1.250 sati u toku te godine i da poslodavac ima 50 ili više zaposlenih, i najzad obavezu poslodavca da obezbedi radno mesto bezbedno po zdravlje zaposlenih koje podleže inspekcijskoj kontroli u slučaju hazarda ili po prijavi.

Ipak, koliko god zvučalo neverovatno i suprotno slovu zakona, domaćini su nam objasnili da u SAD i dalje postoji diskriminacija po osnovu pola, pa tako žene zarađuju manje za posao koji obavljaju u odnosu na muške kolege, a tipičan primer je lanac hipermarketa Volmart koji se mogu naći u svakom američkom gradu.

Poseta Vrhovnom sudu SAD

Kao najviši sud u SAD , Vrhovni sud rešava sve slučajeve za koje je predviđena njegova nadležnost Ustavom ili zakonima SAD i u obavezi je da štiti slobode i prava garantovane Ustavom SAD. Prema rečima predsednika suda Čarlsa Hjuza, vrlo mali broj Vrhovnih sudova u svetu ima tu vrstu ovlašćenja da može tumačiti ustav, a nijedan nije to činio toliko dugo ili sa toliko uticaja kao što to čini Vrhovni sud SAD.

Praksa je takva da (usmena) rasprava pred sudom počinje svakog prvog ponedeljka u mesecu oktobru i traje sve do kraja aprila, a dnevno se održe četiri jednosatne rasprave gde svako od advokata u postuku, ima na raspolaganju po 30 min. za obrazlaganje svojih argumenata i odgovore na brojna pitanja suda. Nakon što je usmeni dokazni postupak pred sudom završen, sud se ponovo sastaje polovinom maja meseca i to svakog ponedeljka u 10h sve do polovine juna, kako bi objavio svoja mišljenja i naredbe po svim predmetima. Ove sednice traju između 15 i 30 min. i otvorene su za javnost isto kao i rasprave.

Pa ipak, iako predstavlja jednu od tri nezavisne i podjednako značajne grane vlasti, objašnjeno nam je da je Vrhovni sud SAD svoju zgradu dobio tek 1935 god. nakon 146 godina svog postojanja, a zahvaljujući tadašnjem predsedniku suda Vilijamu Hauardu Taftu koji je u jednom periodu bio i predsednik SAD.

Poseta Donjem domu Kongresa

Poslednjeg dana boravka u Vašingtonu, imali smo priliku da pored već pomenutog obilaska Vrhovnog suda, posetimo i Donji dom Kongresa SAD i razgovaramo sa Dzenifer Kiton, jednom od mnogobrojnih asistentkinja kongreskinje Karolin Maloni – predsednice Odbora za ženska pitanja u američkom Kongresu koju čine predstavnici obe partije, a koja nam je objasnila kako funkcioniše ovaj odbor osnovan pre 20 god., i na koji način obezbeđuje stručnu pomoć i savete kako u vezi porodičnih problema tako i u vezi prava žena u Americi.

Bilo je zanimljivo saznati da jednog kongresmena ili kongreskinju „opslužuje“ u proseku 20 pomoćnika.

ROČESTER

Poseta spomen kući Susan B. Anthony

Istorija gradića Ročester prožeta je borbom za slobodu, demokratiju, pravdu i naročito borbom za prava žena. Sve do pred kraj XIX veka, žene u SAD su bile potpuno obespravljene što je u bitnoj meri uticalo na njihov finansijski položaj i nezavisnost. Retko koja žena je u tom periodu dobijala adekvatno obrazovanje koje bi joj omogućilo da zarađuje, a udajom je kompletna imovina koju su dobijale od svojih roditelja kao miraz, postajala isključivo vlasništvo njihovih muževa, pa je u slučaju smrti muža ili razvodom, žena ostajala bez osnovnih sredstava za život. Uvidevši nezavidan položaj žena u Americi, Suzan B. Entoni, čiju smo spomen kuću imali prilike da obiđemo i saznamo najvažnije podatke o njenom životu i radu, je zajedno sa svojom prijateljicom Elizabet Kedi Stenton, napisala Prvu konvenciju o pravima žena u Americi.

Posebno je bilo zanimljivo saznati da je ova konvencija bila inspirisana demokratskom praksom u odnosu na položaj i prava žena koja se primenjivala u matrilinearnoj grupi plemena severnoameričkih indijanaca Ajrokiz, pa su tako preuzeta sledeća prava žena: jednakost u svojinskim pravima, potpuno starateljstvo nad decom, zabrana silovanja i fizičkog zlostavljanja.

Prema rečima ljubaznih domaćina, Suzan B. Entoni je za sobom ostavila legat koji je promenio celokupnu američku naciju i čovečanstvo.

Poseta Opštini Ročester

Posebno zadovoljstvo nam je predstavljao odlazak u Skupštinu Opštine Ročester gde je u našu čast priređen koktel kome su prisustvovale „Ugledne žene Ročestera“, a pozdravni govor je održao gradonačelnik Ročestera, Robert Dafi.

Izdvojila bih, kao posebno zanimljiv, razgovor sa Pet Galaher, kandidatkinjom na predstojećim izborima za sudiju Porodičnog suda. Izbori za sudije (sem sudija Vrhovnog suda koji su postavljena lica) su potpuno različiti od naših i prethodno podrazumevaju aktivnu kampanju nalik političkoj, a sudija se bira glasovima građana na izborima za sudije.

SIJETL

Poseta „Udruženju pravnica države Vašington“

Naročito značajan sastanak je bio sa Tišom Pagalileuen – predsednicom i podpredsednicama Megi Jauel i Patrišom Pol, „Udruženja pravnica države Vašington“ koje obezbeđuje pravno zastupanje, pomoć i pomaže u pronalaženju posla, između ostalih i pravničkom kadru ženskog pola. Udruženje je dalo poseban doprinos na taj način što je predložilo donošenje zakona koji za cilj ima zabranu diskriminacije po osnovu pola, rase, godina, religijske pripadnosti, veroispovesti, boje kože, nacionalne pripadnosti, invaliditeta, seksualne opredeljenosti i bračnog statusa, a u odnosu na profesionalne aktivnosti pravnika. Izuzetno značajan segment rada udruženja je i evaluacija pravosuđa kako na lokalnom tako i na nivou države Vašington, a radi održivosti i jačanja pravosuđa kroz imenovanje i izbor najboljih kandidatkinja za pravosudne funkcije, kao i davanja podrške kandidatkinjama koje se sa posebnom pažnjom bave „ženskim pitanjima“. Takođe, udruženje obavlja kontinuiranu edukaciju kako bi pomoglo ženama da prevaziđu prepreke i zauzmu liderske pozicije kao advokati ili kao sudije. Pored ovoga, udruženje omogućava i lakšu integraciju žena u advokatske kancelarije. Pa ipak, iako 50% svih studenata na pravnim fakultetima u SAD, čine pripadnice ženskog pola, većina njih ne ostaje dugo u profesiji zbog porodičnih obaveza.

Inače, udruženje funkcioniše na principu voluntarizma, ima 9 ogranaka u okviru države Vašington, a finansiranje pored sponzora pomaže i Vrhovni sud.

Poseta Kancelariji za građanska prava

Misija ove kancelarije, kako nam je objasnila direktorka kancelarije Džuli Nelson je promovisanje prava na jednak pristup uslugama u okviru grada Sijetla, zatim podrška antidiskriminatorskim programima, kao i podrška u primeni antidiskriminatorskih zakona. Kancelarija daje savete kako gradonačelniku Sijetla tako i gradskom veću po pitanjima iz oblasti građanskih prava. Takođe, kancelarija vrši nadzor nad sprovođenjem zakona i programa koji promovišu pravičnost i jednakost, a pored ovoga istražuje i pojedinačne slučajeve diskriminacije, uznemiravanja, i sl., te vrši edukaciju i treninge.

Poseta NVO „Snažni glasovi“

Već više od jedne decenije, ova nevladina organizacija se trudi da poboljša život adolescentkinja u Sijetlu kroz primenu inovativnih „evidence based“ programa kako u državnim srednjim školama, tako i u popravnim domovima, a pokušavajući da usadi liderske veštine, razvije kritičko mišljenje i nauči adolescentkinje kako da na pravi način iskoriste svoje potencijale i stvore „snažan život u snažnoj zajednici“. Ljubazna programska direktorka organizacije En Muno je na kraju razgovora sa ponosom istakla da su „Snažni glasovi“ 2000 god., dobili National Juvenile Justice Award.

Međutim, ova priča ne bi bila potpuna, kao i naše upoznavanje sa Amerikom, ukoliko ne bih pomenula turistički obilazak Nijagarinih vodopada, odlazak na predstavu –Rejnmejker koja se igra na sceni „Arena“ u Vašingtonu, boravak u američkoj porodici, akvarijum u Sijetlu gde imate jedinstvenu priliku da dodirnete neke primerke stanovnika morskih dubina, kao što su morske zvezde i last but not the least neverovatni Disney World kod Orlanda,gde se osim dece podjednako dobro zabavljaju i roditelji.

Za kraj

Teško je naći prave reči i sažeti sve utiske u par redova jer prokrstariti Amerikom, upoznati je i razumeti traži „ oči širom otvorene“ i dušu bez predrasuda. Iako mlada, ova zemlja budi inspiraciju i daje želju da se uoče i savladaju svi izazovi savremenog društva. Posebno snažan utisak, bar na mene, ostavio je, patriotizam koji amerikanci (bez obzira odakle su oni ponaosob ili njihovi preci došli), pokazuju na svakom mestu, u svakoj prilici, i u toj meri da smo obilazeći mirne ulice Ročestera pomislili da je tog dana u Americi bio državni praznik. Naša pretpostavka se pokazala potpuno netačnom jer su američke zastave, koje su se vijorile ispred svake kuće, odražavale njihovu istinsku ljubav prema domovini u kojoj svi sa ponosom ističu da su amerikanci.

Drinka Vraneš