O nama
Istorijat suda
Sudska uprava
Međunarodna pravna pomoć
Pisarnice
Prijem zaposlenih
Uverenja, overe, prepisi i prijem pošte
Preuzimanje tipskih dokumenata
Nadležnosti
Informativna služba

Svrha biltena je da pomogne pravnicima u sudstvu, državnoj službi ili nevladinim organizacijama, kao i široj javnosti, da prate razvoj prakse sudstva i Evropskog suda za ljudska prava.

Sadržinu svih izdanja, od početka, čine referati o aktuelnim pitanjima, izbor sudske prakse iz svakog odeljenja i analiza ukinutih odluka u svakom odeljenju. Takođe prate se iznosi dosuđenih naknada nematerijalne štete za sve vidove kao što se prati i kaznena politika u krivičnom odeljenju.

U pripremi biltena učestvuju istaknute sudije, stručni saradnici i pripravnici. Tehnički iz dana u dan sve više smo napredovali. Počeli smo sa običnim prekucavanjem tekstova i fotokopiranjem. Od broja 5 Bilten se štampa zahvaljujući modernijoj opremi.

Prvi primerak Biltena Prvog opštinskog suda u Beogradu izdat je aprila meseca 1997. godine.

Sadržao je :

KRIVIČNO PRAVO:
- izbor iz sudske prakse ovog suda,
- analiza ukinutih presuda u krivičnom odeljenju.

GRAĐANSKO PRAVO:
- izbor iz sudske prakse ovog suda,
- analiza ukinutih presuda,
- pregled dosuđenih izosa novčane naknade nematerijalne štete u pravosnažno okončanim postupcima.

RADNO PRAVO:
- izbor iz sudske prakse ovog suda,
- analiza ukinutih presuda.

RAZNE PRILOGE:

Prvi broj biltena Prvog opštinskog suda u Beogradu naišao je na izuzetno lep prijem i nesumnjivo odobravanje kolega iz Beogradskog pravosuđa, a pristigle su i brojne čestitke.

Izdvajamo delove pisma tadašnjeg predsednika Trećeg opštinskog suda u Beogradu gospodina Zorana Perovića koji između ostalog piše:

“Prijatno sam iznenađen kvalitetno izloženim i stručno obrađenim temama koje utiču pre svega na ujednačavanje sudske prakse, a ujedno predstavljaju i preduslov za dalje uspešno, stručno usavršavanje sudija, stručnih saradnika i sudijskih pripravnika”.

Izražavajući spremnost za svaki oblik saradnje i pomoći u organizaciji novih biltena, gospodin Perović dodaje:

“Odluka o izdavanju Biltena, u ovako teškom vremenu u kome se sada pravosuđe nalazi, je svakako hrabra, ali istovremeno, zbog kvaliteta prvog broja, i amfirmativna, ne samo za uređivački odbor već i za ceo kolektiv Prvog opštinskog suda, a pogotovo za ličnost predsednika suda.

Ovo je bila prilika da svima koji su se javili dajući podršku za dalji rad i upućujući pohvale za već urađeno, zahvalimo pružajući na uvid i drugi broj našeg biltena.

Bilten sudske prakse broj 2 Prvog opštinskog suda u Beogradu objavljen je oktobra 1997. godine i sadržao je:

KRIVIČNO PRAVO:
- izbor iz sudske prakse u krivičnom odeljenju,
- analiza ukinutih odluka u krivičnom odeljenju,
- analiza ožalbenih odluka o vaspitnim merama u maloletničkom odeljenju,
- izbor iz sudske prakse u maloletničkom odeljenju.

GRAĐANSKO PRAVO:
- izbor iz sudske prakse u građanskom odeljenju,
- analiza ukinutih odluka u građanskom odeljenju,
- predlog dosuđenih iznosa novčane naknade nematerijalne štete u pravosnažno okončanim postupcima,
- analiza ukinutih odluka u vanparničnom odeljenju.

RADNO PRAVO:
- izbor iz sudske prakse u odeljenju radnih sporova,
- analiza ukinutih odluka u odeljenju radnih sporova

RAZNE INFORMACIJE:

Bilten broj 3 sudske prakse Prvog opštinskog suda u Beogradu izdat je februara meseca 1998. godine.

Ovim brojem biltena obeležena je godišnjica obnove rada Odeljenja sudske prakse. Prethodna dva broja naišla su na odobravanje kolega iz struke, a posebno zadovoljstvo pričinjavale su reakcije kolega iz našeg suda koji Bilten ocenjuju korisnim za obavljanje svakodnevnog posla. Iz ovog suda potekla je inicijativa za objavljivanje Biltena sudske prakse koji će zajednički priređivati sudije Prvog, Drugog, Trećeg, Četvrtog i Petog opštinskog suda u Beogradu, što će još više obogatiti sudsku praksu i pomoći sudijama u radu. U vezi sa tim očekivala se podrška kolega i pomoć predsednika sudova.

U Biltenu broj 3 objavljena je zanimljivost iz časopisa “Srpsko nasleđe” koja se odnosi na to kako su sudili i presuđivali sudovi Knjaza Miloša.

Prva presuda
Zlopamtilo dućandžija surovim i bezčelovječnim bojem bezmerno zlobstvujući bije ženu što su komšije videle i potvrdile. Naređeno da se pomire i u ljubavi žive ( 1828. godine, mesto Požarevac, presuda Požarevačkog magistrata).

Druga presuda
Muž da plati ženi kiriju od kace kojom se posluživao i 20 groša za njenu krmaču koju je ubio i sam potrošio zatim da družeski u njegovoj kući žive ( 1828. godine, Renovac, Požarevac, presuda Požarevačkog magistrata).

Treća presuda
Kažnjen sa 25 batina po telu – sa decom i ženom se tuče, a i pandure naše psovao ( 1829. godine, Sava mala, Beograd, presuda Beogradskog suda).

Četvrta presuda
Pristupio sudu sa žalbom na svoju ženu pošto ista od muža odbegava i njemu se ne povinuje. Kažnjena sa 24 kamžija po tijelu. Sa mužem obratno ode ( 1841. godine, Brežane, Požarevac, presuda Požarevačkog magistrata).

Peta presuda
Pristupio sudu sa žalbom na svoju ženu koja se neradeći kojekuda skita; da radi neće, a zimi, na gotovo, na ranu dolazi. Kažnjena sa 25 kamžija po tijelu za takovo njeno nevaljalo ponašanje ( 1841. godine, Rašanac, Požarevac, presuda Požarevačkog magistrata).

Bilten broj 4 Prvog opštinskog suda u Beogradu objavljen je septembra meseca 1998. godine.

Ići sudiji znači ići pravdi ( Aristotel, Nikomahova etika).

U ovih pet antičkih reči smeštena je čitava civilizacija prava i pravosuđa.

Da bi od sudije kao živog pravednika zaista dobili pravdu, potrebno je, pre svega, da postoji pravedno pravo, a zatim da takvo pravo sudija pravedno primenjuje. Nedostatak jednog od ova dva svojstva čini ishodište prava manljivim, a odsustvo oba, pretvara pravo u monopol samovolje, u nepravedni i nasilnički akt nekog “vlasnika vremena”. Pravo tada doživljava brodolom, i ići takvom pravu i takvom sudiji, znači ići antipravdi” (Profesor dr. Slobodan Perović).

U ovom broju biltena, kao i ranije, prezentirane su odluke prakse sudova, koje se odnose na aktuelne sporove i sporna pravna pitanja iz oblasti koje su zastupljene u svakodnevnom radu, kao i analizu ukinutih presuda u svakom odeljenju sa ukazivanjem na najčešće razloge ukidanja.

Od ovog broja biltena počinje se sa praksom pokretanja inicijativa za izmenu ili dopunu pojedinih propisa koji više ne odgovaraju današnjim prilikama. One će poslužiti kao osnov za širu stručnu raspravu i za adekvatno reagovanje nadležnih državnih organa koji u vršenju svoje delatnosti predlažu zakonodavnom telu donošenje i izmenu pojedinih propisa. Prva inicijativa sadrži predlog za izmenu i dopunu procesnih zakona u delu koji se odnosi na ovlašćenja predsednika veća za održavanje reda u sudnici u toku trajanja postupka i novčano kažnjavanje.

Opšte je mišljenje u stručnim krugovima da su oba procesna zakona, ZKP i ZPP, zastarela u pojedinim odredbama što bitno utiče na tromost i sporost postupaka i prouzrokuje nezadovoljstvo građana. Smatramo da se izmenom odredaba postupak može učiniti bržim i efikasnijim. To će biti predmet narednih inicijativa. Pokušaćemo da malim koracima učinimo veliki pomak. Zbog toga, pozivamo sve sudije da uzmu učešća u formiranju takvih inicijativa, dostavljanjem svojih primedaba i predloga Odeljenju sudske prakse ovog suda.

Bilten sudske prakse broj 5 objavljen je aprila meseca 1999. godine.

Objaljivanjem petog broja Biltena sudske prakse obeležen je mali jubilej. Uspeli smo da ovaj broj tehnički opremimo i istovremeno smo se trudili da i kvalitet sadržine bar, zadržimo na prethodnom nivou, ukoliko ga nismo poboljšali.

Uz pomoć drugih sudova stvorene su mogućnosti da Bilten dospe do svih sudija opštinskih sudova na području Okružnog suda i sudija Okružnog suda u Beogradu, a tako će biti i ubuduće.

Nije bilo negativnih reakcija. Uglavnom, odobravanje, podrška i izrazi želja naših kolega da i dalje budu obaveštavani o našem radu.

Sem toga, postoji i značajno interesovanje svih sudova, naročito od strane advokata, mada, trenutno, ne postoje uslovi za prodaju na tržištu.

Saznanje da radimo nešto što koristi nama samima, ali i drugima posebno nas motiviše.

Do objavljivanja sledećeg broja biltena pozivamo sve sudije na saradnju i učešće u njegovoj pripremi.

Bilten broj 7 sudske prakse objavljen je marta meseca 2000. godine.

“Pravo je fenomen dobrog i pravičnog”, “Sudija je u izricanju pravde nezavisan od bilo koje vlasti, osim vlasti legitimnog zakona”

Prvi opštinski sud u Beogradu – sud opšte nadležnosti.

Stvarna nadležnost određena je odredbom člana 12 Zakona o sudovima.

Mesno nadležan za teritoriju Opštine Stari grad i teritoriju opštine Palilula na osnovu člana 18 tačka 14 Zakona o sudovima.

Za teritoriju grada Beograda nadležan je za:

- vršenje poslova međunarodne pravne pomoći i za postupanje po zamolnicama sudova za teritoriju Prvog, Drugog, Trećeg, Četvrtog i Petog opštinskog suda u Beogradu, na osnovu člana 19 tačka 1 Zakona o sudovima,
- za rešavanje krivičnih predmeta maloletnika i vršenje poslova međunarodne pravne pomoći iz nadležnosti više opštinskih sudova iz istog mesta, kao i iz nadležnosti više opštinskih sudova sa područja istog Okružnog suda, za Drugi, Treći, Četvrti, Peti opštinski sud u Beogradu, Opštinske sudove u Sopotu i Obrenovcu, na osnovu člana 20 tačka 1 Zakona o sudovima.

Bilten broj 8 sudske prakse objavljen je oktobra meseca 2000. godine.

“U svojoj nezavisnoti, veli Garsonnet, sudija se oseća dovoljno hrabar da se odupre i molbama i pretnjama, ma od kud one poticale; da kazni svakog krivca, ma kako visok bio položaj njegov i da ne sluša nikada drugoga glasa, sem glasa svoje savesti… - Građani moraju računati na nezavisnost i bespristrasnost sudija, kad su nepokretnošću da se odupru svima navaljivanjima i uticajima, kako parničara tako i viših upravnih vlasti, i pretnjama njihovim, da će biti premešteni ili uklonjeni, ako odlukama svojim ne zadovolje željeni ishod građanskog ili krivičnog spora.”

O sudskoj nezavisnoti, Živojina M. Perića, vanrednog profesora Velike škole od 15. oktobra 1898. godine.

Bilten broj 9 sudske prakse objavljen je aprila meseca 2001. godine.

Pravo i sila

Pravo je bez sile nemogućno,
a sila je bez prava tiranija.
Treba dakle složiti silu i pravo,
a da bi se ovo postiglo, treba da ono
što je silno bude pravo, a ono što
je pravo da bude silno.

Bilten broj 10 sudske prakse objavljen je oktobra 2001. godine.

Sudija naročito treba svojim radom da otvori veru kod građana da je pravedan sudija. Da bi to postigao dakle, pored dobrog poznavanja Zakona i duha Zakona potrebno je da dobro poznaje sam predmet u kome ima da odlučuje, kao i da bude dobar poznavalac ljudi u opšte, a po mogućstvu i poznavalac onih koji su interesovani u procesu, u kome on ima da sudi. Sudija treba da je dobar psiholog i da je u stanju da prozre u dušu kako stranaka tako i onih koji svojim sudelovanjem u procesu doprinose stvaranju odluke. On treba da poznaje mentalitet ljudi raznih društvenih klasa i položaja. On treba da ima u vidu glavne ekonomske, finansijske i privredne prilike, koje u tom momentu vladaju u svemu, ponaosob u našoj državi. On treba da zna kakvi su u datom momentu pogledi na eventualno sporno pitanje kod radnika, zemljoradnika, trgovaca, industrijalaca, intelektualaca i drugih zaposlenih i nezaposlenih ljudi: kakvi kad bogate i kakvi kad siromaše klase; kakvi kod starog kakvi kod mladog čoveka; kakvi kod zdrava kakvi kod bolesna čoveka.

Sudija treba dobro da poznaje odnose u porodici kako kod inteligentnog tako i kod prostog sveta, on treba da zna šta je roditeljska, šta bratska a šta supružanska ljubav; šta je mržnja, šta zavist, šta sujeta. On treba da ima ljubavi prema svom poslu i svom pozivu. On treba da je svestan svog poziva i da zna da isti nije stvoren radi toga da se on od istog izdržava, već radi građana i rasprave njihovih odnosa na pravičan način. On treba da je čedan, svestan, pošten, vredan, nepristrasan. On treba da se trudi u svakom predmetu bez razlike podjednakom energijom i voljom iznađe pravdu; da u sebi uguši naklonost ili o svemu prema pojedinoj stranci koja možda u njemu; nepoznata drugom, tinja; da do kraja procesa ničim ne dopusti da stranka oseti da će se proces na njenu štetu okončati; da se postara da razlozi odluke budu ubedljivi i za onoga koji je proces izgubio.

J U B I L E J

Deseti broj Biltena obeležava četiri i po godine rada odeljenja sudske prakse u ovom sudu. Izdavanje biltena sudske prakse je jedna od najznačajnijih aktivnosti u ovom odeljenju.

Tiraž za sud u ovom broju dostigao je cifru od 700 primeraka. Potražnja je veća što možemo proceniti po reakcijama advokata i sudija van Beograda što će izdavača sigurno podstaknuti da tiraž poveća radi slobodne prodaje.

Kompletnu pripremu ovog broja uradili smo sopstvenim snagama na kompjuteru u sudu, tako da su se posebni troškovi sveli samo na štampanje. Organizovaćemo prezentaciju ovog i narednih brojeva na sajtu Interneta.

Nadamo se da će i nadalje naš rad koristiti. Ostaje poziv kolegama da uzmu učešće i učine nešto za druge.

Zanimljivosti:

…”U zemljama u kojima se vlast boji sudova, postoji demokratija.”

…”U kontekstu, koji je sličan u većini zemalja sa ustanovljenom demokratskom tradicijom, država se postavlja na svoje mesto zahvaljujući integritetu sudstva: ona je stranka pred sudom, a ne gospodar suda. To zahteva određenu hrabrost onoga koji nosi sudijsku odoru – daleko lakše od takvog nezavisnog delovanja i u zemljama gde postoji najveća nezavisnost sudstva od izvršne vlasti, jeste okretanje broja telefona ministra pravde i pitanje za instrukcije kako da se sudi. Sudijama je lakše da tako postupaju svuda u svetu, ali oni tako ne postupaju u demokratskim državama, jer imaju unutrašnji moralni integritet savesti. Mnogi se suočavaju sa političkim problemima, sa problemima u napredovanju, čak i sa urotama od strane policijskih i drugih interesnih grupa unutar državnog aparata, ali većina, uprkos tome, zahvaljujući svom obrazovanju i vaspitanju, zahvaljujući vrednostima kojima su naučeni kao studenti prava i kasnije stažisti u advokatskim firmama, odolevaju tim pritiscima. Ti individualni činovi odolevanja političkim principima zasnivaju integritet pouzdanosti cele institucije sudstva.

U državama u kojima je sudstvo korumpirano, nesposobno, letargično i obeleženo stručnom, profesionalnom i moralnom inferiornošću, ne može biti ugleda za sudsku profesiju upravo zbog toga što pojedincima nedostaje odgoj jednog sudije, moralni profil. Jer, biti sudija – to je nešto vrlo visoko u društvenoj zajednici, to je status koji zahteva posebno držanje, posebno razmišljanje, posebne sposobnosti.”