| Izvod iz
teksta dr. Zorana Ivoševića objavljenog u Biltenu Društva
sudija Srbije br. 1, kao i kodeks sudijske etike.
Još je Aristotel rekao da je čovek društveno
biće, stvoreno da živi sa drugima, iz takvog čovekovog
habitusa nikla je i sloboda udruživanja, političkog,
sindikalnog, staleškog, svakojakog.
Stabla te slobode zalivaju bistri potoci
Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima, Evropske
konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda
i Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima.
Jedno od tih stabala “primilo” se u naš ustavnopravni
sistem. Ustav Jugoslavije, članom 41, jamči građanima
slobodu političkog, sindikalnog i drugog udruživanja
i delovanja, bez odobrenja uz upis kod nadležnog organa.
To čini, gotovo istim iskazom, i član 44. Ustava Srbije.
Slobodu udruživanja, kao i sve druge
ustavom zajamčene i priznate slobode, štite i sudovi,
na osnovu čl. 12 stav 4 i čl. 95 Ustava Srbije. Ima
li šta prirodnije i logičnije nego da ustavnu slobodu
udruživanja uživaju i oni koji ih drugima štite.
Društvo sudija Srbije je nastalo iz savesti,
tačnije griže savesti sudija koje nisu mogle da podnesu
nepriličnu i nedoličnu ulogu sudova u sporovima povodom
prekrajanja rezultata izbora za organe lokalne vlasti
krajem 1996. godine.
Ali to je bio samo povod. Uzrok je bila
duboka potreba da sudije Srbije dobiju profesionalno
udruženje u kome bi usklađivale svoje staleške interese
i činile ih transparentnim.
Ideja o udruživanju začeta je u građanskom
protestu zbog krivotvorenja izborne volje, u kome su,
zajedno sa svim slojevima stanovništva, učestvovale
i sudije. Tu je i formiran Inicijativni odbor.
Inicijalni skup je održan 10.02.1997.
godine u Udruženju pravnika Srbije, matičnoj organizaciji
svih pravnika. Tada je zaključeno da se pripreme programska
načela i pravila društva, a izabran je i privremeni
Upravni odbor. Na skupu 25.02.1997. godine, Inicijativni
odbor je utvrdio predloge programskih načela i pravila
društva i obrazovao Odbor za pripremu osnivačne skupštine.
Osnivačka skupština održana je 26.04.1997.
godine, u velikoj sali beogradske Palate pravde. Utvrđena
su Programska načela Društva, usvojena su Pravila Društva
i izabrani organi društva. Društvo je osnovano u sastavu
Udruženja pravnika Srbije, bez svojstva pravnog lica.
Društvo je utvrdilo i svoje ciljeve.
To su: afirmacija prava kao struke i nauke, zalaganje
za vladavinu prava i pravnu državu, zalaganje za nezavisno
i samostalno sudstvo, briga za ugled i materijalni status
sudija i unapređenje propisa o organizaciji i radu sudova.
Konstituisani su i organi Društva: Skupština
i Upravni odbor. Upravni odbor je obrazovao komisije
za ustavna pitanja, organizaciju sudstva, stručno usavršavanje,
materijalni položaj i međunarodnu saradnju, a imenovao
je i sekretara i portparola Društva.
Društvo je postalo i član Saveta za saradnju
nevladinih organizacija, kao njegov osnivač.
Osnivačka skupština i prvi dani rada
privukli su preko 600 članova od oko 2.300 sudija. Društo
je počelo da radi “na entuzijazam” i bez računa, ali
sa nadom da svoje članove i sudstvo u celini oslobodi
podaničkog duha i političke skučenosti, kako bi ih osposobio
za samostalno i nezavisno vršenje sudske vlasti. U toj
nadi Društvo je usvojilo Kodeks sudijske etike, sa deset
kanona:
KODEKS SUDIJSKE
ETIKE
Budi nezavisan
Kanon 1.
Sudija treba da sudi na osnovu sopstvene
procene činjenica i sopstvenog shvatanja zakona, bez
ograničenja i tako da ne podleže spoljnim ili unutrašnjim
uticajima, podsticajima, pritiscima, pretnjama, intervencijama,
neposrednim ili posrednim, sa bilo koje strane i iz
bilo koje strane i iz bilo kojih razloga.
Budi pravedan
Kanon 2.
Sudija treba da svakom prizna ono što
mu pripada, u jednakom postupanju sa jednakim stvarima,
u nejednakom postupanju sa nejednakim stvarima, srazmerno
njihovoj nejednakosti i postupanju prema drugome kao
prema sebi.
Budi profesionalan
Kanon 3.
Sudija treba da vrši svoju dužnost stručno,
savesno, nepristrasno, objektivno, marljivo, efikasno
i kulturno, vodeći računa o redosledu prijema predmeta
i njihovom značaju, odnosno karakteru.
Budi slobodan
Kanon 4.
Sudija treba da bude slobodan u odlučivanju
i zato mora biti sposoban da se odupre dnevnoj politici,
centrima moći “javnom mnjenju, iskušenjima, porocima,
strastima, privatnim i porodičnim interesima i drugim
unutrašnjim i spoljnim uticajima”.
Budi hrabar
Kanon 5.
Sudija mora da odoleva pretnjama, ucenama
i drugim nasrtajima na njegovu ličnost i njegov integritet.
Budi doličan
Kanon 6.
Sudija treba da se uzdržava od svakog
postupka koji je nedoličan ili ostavlja takav utisak,
kao i od postupka koji izaziva podozrenje, podstiče
sumnju, slabi pouzdanje ili na drugi način narušava
poverenje u sud i njegovu objektivnost.
Budi nepodmitljiv
Kanon 7.
Sudija ne sme da sudi ostvarujući ili
očekujući bilo kakvu korist za sebe ili drugog.
Budi posvećen
Kanon 8.
Sudija mora da bude posvećen pozivu,
pa ne može obavljati drugu dužnost, službu ili posao,
ako time narušava poverenje u sud, ugled suda i nezavisnost
sudske vlasti.
Budi apolitičan
Kanon 9.
Sudija može imati svoja politička ubeđenja,
ali se mora uzdržati od neprilične političke aktivnosti
i ne sme dopustiti da politika utiče na sudsku odluku.
Budi odan kodeksu
Kanon 10.
Standardi za etičko ponašanje sudija
utvrđeni ovim kodeksom treba da postanu filozofija i
način života svih sudija.
Nažalost pravosudni establišment espeesovske,
julovske i radikalske provenijencije dočekao je Društvo
sudija Srbije kao jeres, koga treba iskoreniti da bi
sudstvo ostalo ono što ne treba da bude: bez autoriteta,
bez personaliteta, bez integriteta, bez digniteta i
bez snage da se odupre pritiscima i uticajima dnevne
politike.
I prilika se ukazala kada je Društvo
promenilo statut i unelo odredbu da postaje pravno lice,
opet u sastavu Udruženja pravnika Srbije. To je učinjeno
da bi Društvo otvorilo žiro račun i primilo finansijska
sredstva za program edukacije, koje je odobrilo prethodno
Ministarstvo pravde. Kako pravno lice mora biti registrovano,
Društvo je 29.05.1998. godine podnelo zahtev za upis
u registar. Sekretarijat unutrašnjih poslova u Beogradu
je 07.09.1998. godine je zahtev odbio. Društvo je podnelo
žalbu. Ministarstvo unutrašnjih poslova je 06.10.1998.
godine žalbu odbilo. Društvo je podnelo tužbu u upravnom
sporu. Vrhovni sud Srbije je presudom od 17.02.1999.
godine tužbu odbio. Time je Vrhovni sud negirao sudijama
slobodu udruživanja, koju imaju po ustavu, negirajući
im i status građana, bez kojeg nisu mogle postati sudije.
Donošenjem ove presude otpočela je sezona lova na sudije
učlanjene u društvo. Sezonu je, oktobra 1999. godine,
otvorio predsednik Vrhovnog suda, izdajući zapovest
predsednicima sudova da od svakog sudije zatraže izjavu
da li je član Društva, predočavajući mu da će biti razrešen
ako kaže da jeste. U toj sezoni, koja je trajala do
juna 2000. godine, odstreljeno je tridesetak kapitalaca
– skoro čitav upravni odbor društva i to na nepropisan
način.
Šta je bilo posle odstrela Upravnog
odbora?
Vegetiralo je zahvaljujući Ligi eksperta, nevladine
oganizacije koju su i osnovale razrešene suidje, zajedno
sa stručnjacima iz srodnih profesija, da nastave borbu
za nezavisno sudstvo i doslednu primenu načela podele
vlasti. Nastale su promene. Društvo je izašlo iz amnestije,
oslobođeno, obnovljeno, ujedinjeno.
Skupština obnovljenog Društva sudija
Srbije održana je 07.04.2001. godine u prepunoj velikoj
sali beogradske Palate pravde, gde je i osnovano. Broj
članova društva porastao je na preko 1.400 članova od
ukupno 2.300 sudija.
A šta je to Društvo sudija Srbije
radilo?
Najpre je utvrdilo program rada, a zatim
razvilo široku aktivnost:
- dva savetovanja o nezavisnosti sudstva:
jedno u saradnji sa Udruženjem pravnika Srbije i Udruženjem
pravnika Jugoslavije, a drugo u saradnji sa Udruženjem
pravnika Jugoslavije i Američkim udruženjem pravnika,
- raspravu o nacrtu zakona o sudovima i sudijama, koja
je okončana upućivanjem brojnih predloga, primedaba
i sugestija predlagaču,
- okrugli sto na temu “Ima li korupcije u sudstvu” u
saradnji sa Skupštinom grada Beograda,
- dva seminara iz programa edukacije “Od tužbe do presude”
jedno u beogradskom Okružnom sudu, drugo u novosadskom
Opštinskom sudu,
- tribinu na temu “Kriza i obnova prava”, dva seminara
o sudskoj vlasti, u saradnji sa forumom za Novu Srbiju
Britanskog udruženja za Srednju i Istočnu Evropu i Evropskim
Univerzitetom u Budimpešti,
- desetak konferencija za štampu i više desetina saopštenja
za javnost, kojima je Društvo reagovalo na politizaciju
sudstva, pritiske izvršne vlasti i političkih partija
na sud, položaj sudija i javnih tužilaca na Kosovu i
Metohiji…
autor: sudija Vrhovnog
suda Srbije dr. Zoran Ivošević.
50 sudija Prvog opštinskog suda u Beogradu
su članovi Društva sudija Srbije na čelu sa predsednikom
suda koji su svojim radom i zalaganjem doprineli razvoju
društva. Organizovana je poseta kolega iz Nemačke fondacije
za međunarodnu pravnu saradnju koja je i uzvraćena u
avgustu mesecu: četrdeset sudija iz Srbije je bilo u
poseti Institutu ABBA-CELI u Pragu na sedmodnevnom seminaru
o suđenju u pravnoj državi, zatim je trinaest sudija
i sedam tužilaca bilo u poseti sudovima u Švajcarskoj.
Bilo je i drugih poseta, a o svemu ovome će detaljan
prikaz biti dat u narednom periodu.
|
